Moja depresija voli
da izađe u šetnju,
šepuri se kao paun
i stavlja mi šake na oči,
a šake su joj tople
i lako me prevare,
poznate su
i mirišu na limun,
a vi se pitate otkud
paunu šake –
moja depresija
je mitsko biće –
koje nudi bijeg
od poznatog,
pola paun,
pola čovjek,
odsad i dovijek.
Moja depresija
mi plete džempere
u kojima je udobno
i kad me oni zagrle
ja ne želim vani,
obučem ih
pa se i ja šepurim
s njom –
a vi se pitate
odakle mitskom biću
igle za pletenje,
ostavile im žene
koje nijesu njima
ništa obavile,
od bola se presavile.
Moja depresija ima
lice milog djeteta
koje samo trčkara
pored rijeke u
sunčan dan,
skoro da u meni
izaziva materinske
osjećaje –
a vi se pitate
otkud depresiji majka,
povela su je do nje
sva djeca koju
niko nije umio da voli,
djeca zanemarena,
zbog damara
zaboravljena.
Moja depresija ima
zube
i često se smije,
koristi uredno pastu,
minutaža sa četkicom
je baš ona prava,
ona ispira zube
studiozno,
sve po savjetu
ljekara –
a vi se pitate
otkud depresiji
stomatolog,
i da li koristi zubni
konac:
ne brinite, sve je
uredno,
samo da nikad
ne pronađe
konopac.
