TUÐINE
Ima tih praznina koje mi ispune grudi
Pa u zenicama dno zapada svugde
Svod izrešeta zvezdama
I mrlja crninu tuđim galaksijama
Tad severni vetar zviždi poput frula
Kroz rđava rebra fabričkih skela
I rasčešljanih krošnji osakaćenih vrba
Da jednostavno biva obesmišljeno
Kao zagasla ognjišta
Napuštenih kuća
Koje nisu više ničiji dom
ŽIG
Sestro
Neko će Bogu morati da pojasni tovar pokojnika
Ova jaruga je podmuklo besno pseto što ujeda kao šugava kučka za vrat
Cedi penu kroz očnjake na zveket redenika
Društvo nam zaudara na mrtvilo
Ali će zbog smrada morati!
Jer iz pojilica sa kundakom se loče jedino grobnični sumrak
Sejo
Sve se opet iskundačilo
Zato se poezija piše u desetercima povorki u slogu jaucima
Kad nad smrskanim lobanjama pod šakama Deca skrivaju lica da im ne uteknu osmesi kroz izbijene zube.
Pljuje se olovo u čelo posred žiga
Znaj na svakom jeziku se vazda ginulo isto
Ako moram ja to sestro
radije bih pod kamen sa njima
Jer i ovako pre ili kasnije će me progutati sram što delim oteto sunce sa advokatima ubica.
DOM OD NOVINA
Čitavo se more slilo u nebo
Ulilo u potok i oteklo reci
smenila se sva godišnja doba
Kad se izribala iskrzana linija života
Ispruženog dlana
prosjaka sa ćoška
psi mu razneli čerge
kartonsku kasu fijuk sutradan
Sad perači izbeljuju natpis
-Sitno za hleb gospodo
Sitno
Umirem gladan
SVESKE MI IMAJU UŠI
Sveske mi imaju uši
drvo prisluškuje
između redova
Dok prelazim linije
Preskačem kocke
Igrokazom razbacujem
reči ko školice
Koren svega
Se srcem sruči
Kad menja oblik iz daske u list
grana u život
Hartijom sa police
FESTIVAL
Uredio se cirkus
na periferiji urbanizma
Divlje životinje vesele domaće
sa ušećernom jabukom u zubima
Svak je pazario kartu akcizom
za domaćina iz prvog reda
A on je tu poslovno
zarad izgladnelih majmuna
da kliču za njega.