04/08/2021
Pretraga
Jelena Marinkov. Recept za pripremu porodičnog ručka

Jelena Marinkov. Recept za pripremu porodičnog ručka

Lubenica

Što si starija, osećaš se sve prljavije kad odlaziš s tipovima u krevet
Tvoje telo se kvari, smežurano poput starog sira
Doživljavaš sebe kao robu s buvljaka
Jebeš se s kim stigneš, pokupe te s betona,
probaju te kao dečaci polovne pištolje na vodu
Sve više se plašiš polnih bolesti
Sve manje insistiraš da koriste kondom
Pre seksa moliš za usputnu nežnost
Posle seksa natapaš sunđer gelom za tuširanje
Ribaš se do iznemoglosti, do krvi
Trljaš izdajničku pičku dugo dugo
Koža ti se peruta, podočnjaci navlače bade-mantile posle umivanja
Kosa ti je iskrzana iako koristiš kvalitetan šampon, regenerator i masku
Stopala gruba, oblepljena flasterima, nikad se nisi naučila na štikle
Mlohavo telo sve ređe ispušta krv na vaginu, sve češće na desni
Zatvoriš se u kupatilo, zapališ mirišljavu sveću
Da bi se ponovo povezala sa sobom,
čitala si o tome u nekom ženskom magazinu
Plutaš u sanduku kao gnjecava lubenica
Kliziš, voda je tvoj format
Stalnom partneru pretiš samoubistvom utapanjem


Ribizle

Sećaš li se izvora bola
kad si posle prvog seksa sokom od ribizli crtala mapu po parku
Strah od prodiranja iscedio ti je poslednju kap krvi na nos
Sad te je strah svega, najviše sopstvenog tela
Oko vrata ti kače havajsku ogrlicu od cveća:
urastao nokat otpale trepavice ispucale pete povučene desni
bol u čmaru nakon retke stolice
Živo je dok boli, važi li ta maksima i za delove koje više nemaš?
Zašto u venama toliko tišti otkinuto
Dok koristiš presu za kosu, sredstvo iluzije o doterivanju,
smrad gareži i zvuk sagorevanja
Kao kad prlje svinju
Već oštre noževe da te zakolju
Šuriš se vrelom vodom sve dok se ne pretvoriš u biftek
Osećaš miris svog mesa
Gde li su sad vegani i zaštitnici prava životinja
da pokupe kosti
Da ih zabodu u zemlju i zaigraju oko njih
Zrna od damara koji raste kao ćelije raka debelog creva
Želim da jedem sladoled u kupeu
i da mi šećer curi niz bradu.
Sad je sve kamen, slano i pogano
,
razmišljaš dok sediš na crveno obojenoj travi,
na travi od koje sad i dišeš pliće


Semenka

Lako mi je zamahnuti čekićem
Nego aj ti zamahni parčetom posteljice
Koji ti je ostao u utrobi
Jedva si deo ljigave krpe izvukla iz raširene izranavljene pičke
Tamo dole je izbombardovani grad
Razrušen plato crnih orhideja, stanovnice imaju sepsu, povraćaju krv
A pogodi šta – sad možda i umireš
Nisi bila dobra koza
Nisi izbacila svu ložu


Bračni zavet

Oni su u braku 3 i po godine
Ali ona još nijednom nije svršila
Žene u familiji: Ćuti sad tamo i trpi, jesmo ti ga mi birale
On ni sad nije siguran gde treba da ubode
Ne sekiraj se, sve je to meni isto, kaže mu ona
Pička ili dupe, ma isti kurac


Recept za pripremu porodičnog ručka

Kuhinja je poprište
začinjeno prividnom bezbednošću i masnim smislom
Supruga vrhove pletenica umače u šerpu vrele vode
Suprug je razlupao pelene čekićem
On je zbog nje stavio glavu u rernu
Ona zbog njega nožni prst u usta
Eno njihovih iznutrica u usijanom teflonskom tiganju
Planovi za budućnost magnetima prilepljeni uz frižider
Živci im tanki kao konac kesice za čaj
Međutim, cucla se zaglavila u ključaonici
Ako ne budu razvalili vrata,
bebina glava otplutaće niz slivnik


Điha – điha

Skoro si negde pročitala da je normalno da deca masturbiraju
To se u vašoj kući zvalo điha-điha i bilo je strogo zabranjeno
Možda se zato i dan-danas posle seksa osećaš kao da si uradila nešto loše
Kao kad bi te neko od roditelja zatekao
kako se klatiš na naslonu od fotelje


Kolačić sudbine

Ugasila je svetlo u kancelariji
Jednaki razmaci među banderama, pravilan raspored osvetljenja
u svetu neprestano podložnom stratifikacijama
Dok je čekala narudžbinu u kineskom restoranu,
osetila je kako kuvari i gosti štapićima muljaju po njenom mozgu
Kad god padne kiša, prozori su prljavi
Njen muž spava na trosedu snom tvrđim
od svake uzbunjene tekstualnosti koju ona uzme u ruke
Zubima otvori hrskavi keks dok čita njegove sms poruke
Muškarci traže samo polne bolesti, reči su proročanstva

Znaćeš da sam otišla kad budeš osetio
samrtničku hladnoću na donjem delu stomaka
Kad ne budem bila da tu da te ušijem bodljama,
kaktusov cvet izrašće ti kroz desnu nozdrvu
Videćeš deo neba kroz ono što je trebalo da bude
sijalično grlo u kuhinji


Još malo do jutra

Još malo do jutra
i ne pitamo se zašto uopšte stojimo zajedno.
Neko je iza nas tresnuo vratima.
Kao da smo sigurni u svoje noge
i znamo unapred šta ćemo raditi, satima,
dok nam neko ne otključa naše kaveze sutra.
Ali ipak se provlači nit nepouzdanja
kroz tvoju raščupanu kosu i malje ispod moje košulje.
Vrane šetaju po nebu i gledaju nas kao da smo njiva.

Još malo do jutra,
Ali ti si nervozna.
Ili te nešto boli?
Sve je to mamurluk od moranja
i manjka spavanja.
Ali nije ti moje rame jastuk!
Diži tu pretešku glavu!

Još malo do jutra.
I već se plavi podzemlje.
Već su rumene grane od popucalih kapilara nečijeg oka.
To su najgori sati,
kad imaš osećaj da ne pripadaš noćnom životu.
Plutaš između pogrešnih ljudi i praznih limenki piva.
Još malo do jutra.

Još malo do jutra.
Još malo pa polaze prvi jutarnji tramvaji
i vrapci beže pred snegom.

Još malo do jutra.
Šta ćemo?
Da se držimo za ruke na nekoj klupici?
Ledenice mi klize niz nos, a nokti se pretvaraju u zumbule.
Možemo da delimo moje rukavice?
Na kafu, picu ili burek?
Ali na kečap sleteće beli pokrov
i testo će biti rumeno
kao granje ispred tvoje zgrade.
Možemo da pričamo o vinu i pivu
ili da ćutimo o tome kako si se na izlazu ispovraćala
na dečka koji je cepao karte pri ulasku.
Možemo i u krevet?
Neću te ljubiti,
ne vredi što si izmuljala pola pakovanja žvaka;
i dalje ti po ustima plešu delovi čiji je san bio da postanu utroba.
I ne bih mogao reći ni da mi je želja nešto izražena,
ali možda bih ipak s tobom u krevet.
U krevetu je uvek prepotopski toplo.
Meškoljićemo se poput obelodanjenih larvi
koje čekaju da postanu neko drugi.
Izgrebaćeš mi bubuljičava leđa,
tvoj lak za nokte ima boje galaksije.
Dečko će te zvati u devet,
pre posla,
iz gradskog prevoza,
da proveri jesi bezbedno stigla,
je l’ te drugarica dopratila,
kad da dođe te večeri itd.
Ali neće čuti moj glas,
nećemo ni biti u istoj sobi –
navlačiću čarape u kupatilu,
nadajući se da te nikad više neću videti.
Ali još nije to veče,
još malo do jutra
i ako se pitaš šta ćemo raditi do sutra…
Odoh da hvatam taksi kod Pravnog.

booke.hr

U književnom časopisu booke.hr publici pružamo kvalitetne radove pjesnika, pisaca i književnika iz Hrvatske i susjednih zemalja. Uz Blitz vijesti, kritiku i kolumnu, našim ćemo gostima postavljati pitanja izbjegavajući standardne, po shemi vođene razgovore, te i na taj način promovirati kulturne vrijednosti, promicati ih i poticati svoju publiku na povezivanje, razvijanje dijaloga i razmjenu mišljenja.

Kontakt