INCOGNITO
u pokušaju da ispereš sve svoje
neurološke zaprljanosti
oteraš negativni oblak znad glave
alegorijski uobličiš životni ciklus
nežno ispresavijaš tu krtu
i rabljenu mapu zvanu telo
pronađeš njegove žižne tačke i
usporiš puls
ušla si u gugl
i obrisala search history
POSLEDNJI RITUAL
u ovoj mumificiranoj sobi
zamrznutoj u vremenu
parfemske bočice te
ljubopitljivo posmatraju
dok se spremaš za spavanje
nisi više hladna kao mermer
kamena devica
gledaš
na koje sve načine
možeš da iščezneš
LOŠA PESMA
Odbačena sam poput loše pesme iz rukopisa
Neodgovorna sam i nezahvalna
Bacam svežu hranu
Ponirem ka zemlji
Avion sam pred prinudno sletanje
Nad drskom praznom vodom
Otac planira da kupi pištolj,
„Zbog divljih pasa“, kaže
Stiskam šaku u pesnicu
Pravim malu atomsku bombu
Odjeknuće kao
Vrisak u svemiru
KAD BUDEM OTKRILA OD ČEGA BOLUJEM
Pre nego što progovoriš,
nauče te da pokažeš na mesto na telu koje boli.
Moji naredni dani su rastureni komplet knjiga,
zahvatila ih je buđ potopljenog podruma.
Među ljudima sam neupadljiva poput doušnika.
Malo po malo, počeću sve ređe da govorim
da bih posle sasvim prestala.
Evo, već mi sve nedostaje:
i pogled na njivu začešljanu poput šatirane ženske kose,
i kamiondžije sa svojim trombozama i hemoroidima,
i grobljanski krstovi umotani u aluminijumsku foliju,
pogledaj kako se jeftino belasaju,
i cigareta koju ne moram da oblizujem,
navlažiće je pljusak što je neočekivano pokuljao
i odneo sve sa sobom.
Ta voda stara milion godina.
KROKODILSKA KOŽA
ne tražim od tebe da mi
prepričavaš snove bez preke potrebe
volim što sijaš nepodnošljivo
kao tunižansko sunce
volim tvoju krokodilsku kožu
izbrazdanu pukotinama
usled višegodišnjeg dejstva
katrana i raznih antimikotičkih krema
lizala bih je
kao isprebijani ker svoje rane
izvini što nisam uključila peć u ponoć
izvini što ti nisam rekla laku noć
photo: Mihailo Đurašević
