HARMONIJA NESKLADA
U pozobano sunce
uperen prst neskladom vlada.
Hiljadu godina ruše moj svet,
hiljadu,crven, još uvek strada,
crn mu je ples!
Koncem od jada razapet cvet
i čovek strada,
korak po korak,
minut pre pada, odskoči bes.
Odoše stada
u jednu les,
žedna preko vode
u harmoniju.
RAĐANJE PESME II
Kat – kad pomislim
da nam svetovi nisu bili isti.
Ni cvetovi koje smo rađali.
Kat – kad, na čelo tvoje
dušu naslonim,
i svi svetovi procvetaju.
OPKLADA
Sakriću te u prašume svakog zaborava.
Neodpečaćene amfore kriju koren, baobaba.
Iza sedam brava svoga neznanja,
pod Diogenovo bure!
U četiri ćoška tišine
najviše zaljubljeno u sebe.
U laticu reke jednog sna.
Ako te pronađu slepci:
Evo glave!!!
SKELEDŽIJA
Snovi mu niz reku odoše,
osta mu život među obalama.
SLIKAR
Rastopljen svet.
U cvet!
RUDAR
Crn,
u mraku,
pronalazi svetlo.
I vatru!
