06/11/2024
Pretraga
Stefan Stanojević, Pet pjesama

Stefan Stanojević, Pet pjesama

ZUJANJE

2002.
Crtao sam mapu puta do Zrenjanina
očev metalikplavi karavan
onaj sa velikim, dugačkim gepekom
kako zuji kroz banatska sela.
Voleli smo da se vozimo
i spavamo u njemu, brat i ja.
Duran Duran na kaseti
Ordinary world, Come undone
Big thing, sećam se
majka bi nam govorila kada ugleda rodu
neku lisicu ili zeca.
Govorila nam sa osmehom
o suncokretima
i nudila nas sendvičima.
Ne znam kako izgledaju svetski gradovi
ali se jako rastužim
kad sneg prekrije Vojvodinu.

2004.
Takođe volim brda i planine
uvek najavljuju more.
Iza njih čeka kao dan iza noći
putevi se uvijaju kao velike zmije
pokušavao sam da ih nacrtam
ali nikada nisam znao da crtam.
Počeo bih sa suncem u ćošku
ptice bih crtao kao m
donju stranicu lista bojio u zeleno.
Znam put kroz Bosnu
i Hercegovinu
samo nisam znao
zašto su nas lokalci tako gledali
kao da nas poznaju i ne vole.
Odlepili su nam nalepnicu YU
dok smo bili na odmorištu.
Pamtio sam eksplozije
zujanje sirena i crveno nebo
ali nisam znao za rat o kome otac priča.
Od tada primećujem ruševine
koje su nekome bile dom
i rastužim se kad ih vidim zarasle i napuštene.

2019.
Zuje krošnje u mom bulevaru
kao suknje devojaka na Korzou.
Ekstremisti u kombinezonima
obezglavljuju platane.
Muzika u kolima je teleport
sada su kapi za nos sa morskom solju
zamena za more.
Prvi dani jeseni kao smrdibuba
na prozoru automobila
zuje, smrde i prolete.
Noću i ja zujim zarastao i napušten
dom sam sećanjima i stvarima kojih nema.
Prilaze mi rebra na četiri noge
gledaju me psećim očima.
Uzvraćam im beznadežno
znajući kako jedan od nas
neće preživeti zimu.


NAJBOLJI ČOVEK U GRADU

Noćas
na stepeništu
ispred zgrade
dok je pušio svoju cigaretu
konačno sam ubio
najboljeg čoveka u gradu.
Ni krik nije pustio, nije se opirao
kao da je bio spreman.

Brojke koje označavaju apstraktno
čoveka su dovele na apstrakciju.
Napravile od njega sistem
zadale funkciju, oduzele život
dale mu vrednost, etiketu i cenu.
Za takve stvari i društvo
bio je nezainteresovani pojedinac.
I ne samo to – plašio se.

Bio je najbolji čovek u gradu
učtiv koliko su mu dozvolili
neprijatan koliko su zaslužili.
Pomogao bi
ne bi očekivao ništa zauzvrat.
Bio je glup čovek.

Sposoban da razmazi nečiju ćerku
sestru, ponekad i nečiju devojku.
Zaboravljao je
nisu svi nastali iz ljubavi
nisu svi hranjeni ljubavlju.
Većina je hranjena majčinim mlekom
proteinskom hranom, plodovima
ostalim životinjama.
Kao ostale żivotinje, svi sisari
kao čimpanze, orangutani.
U ostatku života
svi žude za onim od čega su nastali.
Čime su na početku života hranjeni.
Bio je nezreo čovek.

Prekratio sam mu muke
na stepeništu
ubio sam najboljeg čoveka u gradu.
Danima ga davio
noćas konačno zadavio.

Ušao sam nakon toga
u njegov stan
obukao njegovu pidžamu
i zaspao.
U njegovom krevetu.


POZNAJEM TIPA

Majka tvrdi
kako nije želeo na svet.
Namučila se na porođaju
kao nikada.
Hranjen ljubavlju
od tada beznadežno
pruža je i traži.

Vaspitačima se mešao u posao.
Nije želeo na spavanje
ostaloj deci
govorio je izmišljene priče.
Slušali su ga
niko više nije spavao.
Bio bi najbolji govornik u parku
ostale beskućnike ne bi primećivali.

Slatkorečivi lažov i manipulator.
Priznao bi empatiju
kao svoj jedini talenat.
Kad su ljudi u pitanju:
jedimo malo, pijmo mnogo
i razgovarajmo nasamo.
Poglede devojaka
povremeno izbegava
pažljivo sluša
ponudi nešto slatko, hranu ili reči
i nada se da neće biti povređen.

Ne podnosi me
toliko ljudi stavljam pre njega.
Pokušava da zaboravi
a noću meljem o svemu
što nije rekao ili uradio
krivi me za neuspehe.
U očima mu vidim
kad nam se sretnu
u nekom od četiri
velika ogledala.


NEMOĆ

Progutao sam reči
koje niko nije želeo čuti.
Sada ćutim kada mi ljudi
čestitaju praznike bogova
u koje sam nekad verovao.
Imam dokaz da vreme teče.
Gubim ga gledajući majku
zapisujem samo santimetre
koji joj izbijaju na temenu.
Zaboravlja stvari zbog terapije
zaboravljam ih zbog alkohola.
Unapred sam oplakao smrt
i rastanke svih ljudi koje volim.

Prestao sam da se plašim
zapisujem samo santimetre
preostale do potpunog
gubljenja razuma.
Prošlost mi više nije bol
topla je, umirujuća
i deluje kao da se desila
bilo kome osim meni.
Očekujem da ću leći u krevet
i probuditi se kao neko drugi
postati drvo, ptica ili klupa
dočekati novi i drugačiji život.
Ujutru sam čovek bez budućnosti
noću ni da zaplačem ne mogu.


REVOLUCIJA

U sobi na tepihu
5. oktobra 2000. otac i ja
slagali smo Lego kocke
televizor je
kreštao imena političara.
Zazvonio je telefon
otac se javio
ne pada mi na pamet
rekao je u slušalicu
imam pametnije stvari
sin i ja se igramo.
Pitao sam ko je to zvao
revolucija, sine.
Gledao sam ga blentavo
zatim pogledao u televizor
a šta to rade, tata?
Ništa, sine.
I bio je u pravu.

booke.hr

U književnom časopisu booke.hr publici pružamo kvalitetne radove pjesnika, pisaca i književnika iz Hrvatske i susjednih zemalja. Uz Blitz vijesti, kritiku i kolumnu, našim ćemo gostima postavljati pitanja izbjegavajući standardne, po shemi vođene razgovore, te i na taj način promovirati kulturne vrijednosti, promicati ih i poticati svoju publiku na povezivanje, razvijanje dijaloga i razmjenu mišljenja.

Kontakt