Nije Franjo bio posve siguran da je Verica ona prava, ali želio je pokušati. Bio je spreman dati priliku i sebi i njoj. Nekoliko mjeseci ranije s mamom je listao oglase, diskutirali su, pristajali pa odustajali, dok nije naišao onaj pravi. Prodaje se manja kuća s okućnicom, a u dnu dvorišta protječe potočić. Slika kao iz bajke, poput one koju nam pokazuju oni vjerski fanatici kad im otvorimo vrata nakon uporne zvonjave. Franjo je u dva do tri skoka došao do jastuka, otvorio jastučnicu i iz nje izvukao čarapu iz koje je izvukao ušteđevinu namijenjenu upravo za ovu priliku. Mama je svoj dio pokupila iz najlonke koja je bila zakačena za unutrašnji dio korpe za prljavo rublje. Kupili su kućicu, ispunili je namještajem, pokosili travu pa se okupali u potoku. Sada, gotovo tri mjeseca kasnije, pred kraj ljeta, odlučio je Franjo dovesti Vericu u ovaj njegov raj.
- Pa ovo je predivno, oduševljeno je klicala djevojka.
- Nisam nikada vodila ljubav u potoku, zajecala je.
Franjo, uviđavan kakav jest, spremno je dočekao izazov. Skinuo je majicu i gaćice pa ostao samo u čarapama i japankama dok je Verica u dva poteza skinula sve sa sebe. Zagrljeni su prošli tih nekoliko koraka do potoka, Franjo je izuo čarape pa ih uredno složio u japanke i ušao u vodu. Razina vode bila je nešto niža od koljena, idealna za mlade ljubavnike. Nakon nekoliko vrelih poljubaca Verica se okrenula leđima pa se sagnula. Dao se Franjo na posao baš kako je njegova draga očekivala. Ipak, napravila je kobnu grešku, glasno je zajecala, a Franju je taj njezin čin bacio u delirij. Dvije minute kasnije okrenula se prema svom dragom i pomilovala ga po obrazu.
- Dragi moj zeko, zaključila je mazno.
