27/09/2020
Pretraga
Zoran Antonijević, Živeti se može samo bez ljudi

Zoran Antonijević, Živeti se može samo bez ljudi

NOĆ JE VEDRA NAD GRADOM

U riganju pijandure
i poslednjem odjeku grmljavine
istovremeno se oglasiše
nebo i ulice
U bari bljesnu odraz
Munja iseče oblak
Nevreme odlazi nemilo
Iza sebe ostavlja srču i lom
Nalik pijanom gostu
koji pre nego što napusti kafanu
polomi inventar
i konobaru koji je uzviknuo FAJRONT
u usta nabije protivpožarni aparat
Noć je ponovo vedra
Vrelina polako izbija iz asfalta
Orgazmički vrisci nimfomanke iz prizemlja
mešaju se sa smehom majke
koja sa vrha zgrade baca tek rođenog sina
Crni mačak
sa asfalta liže krv prepuklog anđela
potom se vraća na moje rame
odakle omamljen bezbrojnim treptajima
ne zna na koju će zvezdu pre da skoči.


ODMETNIK

Grliš bistre zore,
divlja jutra nevinog Sunca.

Mladi hrast grane savija,
radosnicom rosnom ti oči
umiva.

Pod senom tvojom,
divlje ruže otvaraju srca
za rojeve svetih pčela.

Ptice ti šapuću tajne
koje su od neba ukrale.

Na tvojoj stopi, u klupku
zmija sneva mlečnu reku.

U žuboru vodopada
slušaš reči od anđela
koji sudi:

Živeti se može samo bez ljudi.


SVETA NEDELJA

Izlazi treća smena.
Pripravnici stečaja
odlaze iz zarđalih konačišta
preporoda.
Cele noći ispijali su kafe i
rakije
uz krkljanje tranzistora,
zarđalim nožem
delili parčiće sapunjare
hladni obrok za raskućene.

Pokraj srušenog
pružnog prelaza
brzi vozovi prolaze,
nove samoubice dolaze,
pojačan je red vožnje.

Belom rekom plutaju
poruke iz boce
obamrli pijanci.

Izubijan, gladan i žedan
Pitbul terijer
pije krv iz šape,
nije besan
već je nalik Hristu.
Molim se pod starom
kandžom
drvetom iz neolita
grobom nefilima
dok narkomani bronzom boje
stepenike ka nebu.

U kafani
društvo mi prave
pokojni prijatelji,
demoni i šejtani.
Prizivamo dan koji će
prolaznike pretvoriti
u pričesne lokve krvi.


NA GROBLJANSKIM STAZAMA

Vetar raznosi
poslednje pozdrave,
plastične suze i vence.

Iza čempresa spava
zadušna pijanica.

Grobar čeka Cigančicu,
ubraće nevinost
za kesicu rezanog duvana.

Jure dečaci na biciklama,
žure kućama
sirotim trpezama.

Zmije izlaze iz oronule kapele,
otimaju cvrkute
iz kamenih naručja.


HAIKU

Pusta fabrika.
Pred narodnom kuhinjom
bdi radna snaga.


Vetar miluje
obraze siročeta.
Umesto majke.


Pesma u noći.
Pokojni harmonikaš
prenu me iz sna.


Mesec je pun.
Zveri na pojilima
odraze piju.

booke.hr

Na portalu booke.hr publici pružamo kvalitetne radove pjesnika, pisaca i književnika iz Hrvatske i susjednih zemalja. Uz Blitz vijesti, kritiku, kolumnu i zanimljivosti iz svijeta knjige naši će gosti odgovarati na katkad uvrnuta, neobična i politički nekorektna pitanja. Izbjegavat ćemo standardne, po shemi vođene razgovore, te i na taj način promovirati kulturne vrijednosti, promicati ih i poticati svoju publiku na povezivanje, razvijanje dijaloga i razmjenu mišljenja.